Vintidž Slikanje po brojevima: Kako identifikovati, datirati i proceniti vrednost kompleta iz 1950-ih
Netko vam u antikvarnici ili prodavnici starih stvari pruži malu oslikanu tablu. Planine, jezero, možda jelen. Boje su nanesene u ravnim poljima sa oštrim ivicama, a čitav predmet ima onaj poseban izgled nečega što je nastalo u dnevnoj sobi sredinom XX veka. Da li je to zaista original iz 1950-ih, vredi li nešto, i može li se sa tim nešto uraditi?
Ta tri pitanja se stalno postavljaju. Odgovori na internetu su, međutim, obično ili maglovita nostalgija ili divlje procene vrednosti. Zato je ovo praktičan vodič: kako razlikovati prаvi komplet od ručno oslikane imitacije, kako datirati ono što imate, koliko ovi predmeti zaista vrede na tržištu, i šta se dešava ako odlučite da završite jedan koji je stajao neoslikan sedamdeset godina.
Ključne činjenice
- U ovoj kategoriji, „vintidž“ konvencionalno označava dizajne nastale između 1950-ih i 1970-ih, sa najvećim uzletom koncentrisanim u ranim 1950-im.
- Palmer Paint iz Detroita počeo je da prodaje komplete pod brendom Craft Master 1951. godine, i do 1954. godine prodao je više od 12 miliona primeraka, prema podacima Smitsonijanovog Nacionalnog muzeja američke istorije.
- Pouzdan znak autentičnosti je ivica: prаvi komplet stvara precizne, neprovidne oblike koji se sreću na oštrim granicama, dok se kod ručno oslikanog predmeta boje prelivaju preko tih granica.
- Većina vintidž predmeta se prodaje za desetine dolara, a ne stotine. Stanje i kompletnost određuju skoro celu razliku u ceni.
- Ako završite neotvoren originalni komplet, uništavate njegovu kolekcionarsku vrednost, pa odlučite šta vam je važnije pre nego što otvorite kutiju.
Šta se smatra vintidž kompletom za slikanje po brojevima?
Vintidž, u ovoj kategoriji, znači dizajne nastale između 1950-ih i 1970-ih. To je konvencija, a ne pravilo. Ipak, to je ono čime se vode diler i kolekcionari, pa se toga vredi pridržavati.
Tri sasvim različite stvari nazivaju se vintidž, i najveća zabuna nastaje kada se pomešaju. Konkretno:
- Originalan neoslikan komplet, zapečaćen ili delimično korišćen, sa štampanom tablom i originalnim tegicama boje još u kutiji. Ovo je najređi od sva tri.
- Originalna završena tabla, koju je oslikao neko pre decenija. Ovo je, zapravo, ono što najčešće nalazite u antikvarnicama i na rasprodajama imovine.
- Moderni komplet u stilu tog perioda, sa novim materijalima i novim bojama. Na primer, naši vintidž setovi za slikanje po brojevima spadaju u ovu treću grupu.
Bitno je znati razliku, jer ljudi dolaze želeći jednu od ove tri stvari, a često ne znaju koju. Ako želite estetiku za svoj zid, želite treću opciju. Ako, s druge strane, želite komad društvene istorije, želite jednu od prve dve.
Ko je izmislio slikanje po brojevima, i zašto se u tome pominje Leonardo?
Ideja je potekla od Dana Robinsa (Dan Robbins), koji je radio za kompaniju Palmer Paint iz Detroita, u vlasništvu Maksa S. Klajna (Max S. Klein), krajem 1940-ih. Craft Master je naziv brenda pod kojim je Palmer Paint lansirao te komplete 1951. godine. Do 1954. godine kompanija je prodala više od 12 miliona primeraka (Smitsonijanov Nacionalni muzej američke istorije, Paint by Number: Accounting for Taste in the 1950s). Reklamni slogan bio je „Svaki čovek – Rembrant!“ („Every Man a Rembrandt!“)
Detalj o poreklu koji skoro niko ne pominje jeste onaj koji nama izgleda najzanimljiviji, iz prilično očiglednih razloga. Robins je izjavio da je koncept potekao od Leonarda da Vinčija. Konkretno, prisećao se da je čuo da je Leonardo koristio numerisane obrasce u pozadini da usmerava svoje učenike i pomoćnike, i odlučio je da proba nešto slično. Drugim rečima, tehnika iz renesansne radionice za koordinaciju pomoćnika postala je, četiri i po veka kasnije, hobi u kutiji.
Širu priču smo obradili odvojeno. Zato, ako vas je istorija dovela ovde, pročitajte priču o tome kako je počelo slikanje po brojevima. Ostatak ovog vodiča bavi se samim predmetima.
Kako da razlikujete prаvo slikanje po brojevima od ručno oslikane imitacije?
Najpouzdaniji znak jeste način na koji se boje susreću. Prаvi komplet stvara precizne, neprovidne oblike koji se sreću na oštrim granicama, jer je onaj koji je slikao popunjavao numerisane oblasti jednu po jednu. Ručno oslikan predmet, nasuprot tome, prelama boje preko tih granica, čak i kada je slikar amater. Kada jednom uvidite razliku, ne možete je više „ne videti“.
Vredi provesti još četiri provere, ovim redom:
| Šta provariti | Prаvi komplet iz tog perioda | Ručno oslikano | Moderni komplet u stilu tog perioda |
|---|---|---|---|
| Granice boja | Oštre, ravne, neprovidne površine | Prelivene, promenljive | Oštre površine, često finije |
| Štampan obris | Ponekad vidljiv kroz tanak sloj boje, posebno u nebu | Nema ga | Rijetko vidljiv, boja bolje prekriva |
| Podloga | Često ploča prekrivena platnom | Platno, ploča, bilo šta | Obično zategnuto ili urolovano platno |
| Poleđina | Pečat proizvođača, broj serije, tipografija tog vremena | Prazno ili potpis | Moderna štampa ili ništa |
| Starenje | Požuteo lak, krta ploča, tragovi vlage (foksing) | Varira | Nema ga |
Dva od ovih zahtevaju upozorenje. Tanak sloj boje na nebu je osobina tog perioda, jer su boje sredine veka bile manje neprovidne od modernih. Zato, blagi „duh“ broja koji se probija kroz svetloplavu boju jeste dokaz starosti, a ne loše izrade. Slično, potpis u uglu ne dokazuje ništa: mnogi ljudi su potpisivali svoje završene komplete.
Kako datirati i istražiti vintidž predmet?
Radite ovim redosledom. Prvo pronađite oznaku proizvođača, obično utisnutu ili odštampanu na poleđini ili duž donje ivice table. Zatim pronađite naziv ili broj serije, koji je zapravo ono što određuje raspon datuma. Samo tada tražite podudaranje slike.
Za referentni materijal, Smitsonijan čuva predmete Craft Master u nacionalnoj kolekciji. Njihov katalogizovani zapis o Craft Master slikanju po brojevima je koristan orijentir za to kako izgleda dokumentovan predmet tog perioda, sve do toga kako je pakovanje bilo štampano.
Jedno očekivanje vredi postaviti pre početka. Nijedan arhiv ovih predmeta nije potpun. Kategorija je bila masovna i ogromna, a veliki deo nikada nije katalogizovan. Zato, ako vaš predmet nije u bazi slika, to je slab dokaz bilo čega. Sigurno nije dokaz retkosti. Zapravo, izostanak sa liste najviše govori o tome da je lista kratka.
Da li stare slike po brojevima vrede nešto?
Obično skromnu sumu, i bolje je to znati unapred. Obične završene table iz 1950-ih i 1960-ih prodaju se za desetine dolara, a ne stotine. Na primer, tipične tražene cene na tržištima za preprodaju kreću se u rasponu od 15 do 30 dolara za običan pejzaž ili prizor sa životinjama u razumnom stanju.
Tri stvari podižu predmet na te lestvice: neotvoren komplet sa netaknutim bojama, motiv koji kolekcionari aktivno traže, a ne generički pejzaž, i stanje koje je izbeglo vlagu, sunčevu svetlost i dim od cigareta. Sve ostalo je šum.
Jedno upozorenje štedi mnogo razočaranja. Tražena cena na oglasu na nekom tržištu nije realizovana cena. Bilo ko može da oglasi običnu tablu za 400 dolara, i mnogi to i rade. Ono što je, dakle, važno jeste za koliko su se stvarno prodali slični predmeti. Filtrirajte po završenim prodajama pre nego što formirate stav o tome koliko vaš predmet vredi.
Da li zaista treba da oslikate nezavršen vintidž komplet?
Ovo odlučite pre nego što otvorite bilo šta, jer je taj korak nepovratan. Neotvoren original vredi više od istog kompleta koji ste vi napola oslikali. Završavanje ga pretvara kolekcionarski predmet u lepo provedeno popodne. Nijedna od ovih odluka nije pogrešna; napraviti izbor slučajno, međutim, jeste.
Ako ste odlučili da ga oslikate, evo šta sedamdeset godina rade kompletu, i šta učiniti povodom svake stvari.
Boje će biti potpuno osušene. Pretpostavite ovo. Originalne tegice iz 1950-ih skoro nikada ne opstaju upotrebljive, a njihovo oživljavanje rijetko vredi truda u poređenju sa uklapanjem modernih akrilnih boja prema štampanom ključu. U skladu s tim, naš vodič o šta uraditi kada se boje osuše obrađuje pristup uklapanja boja.
Platno ili ploča će biti izgužvani ili povijeni. Decenije provedene urolovano na tavanu ostavljaju trag. Peglanje s poleđine, pažljivo i sa zaštićenom površinom, standardno je rešenje, a kako ispeglati izgužvano platno da bude ravno vas provodi kroz taj postupak. Idite sporije nego što biste sa modernim platnom, jer je stara ploča krta.
Prozirna gesso podloga je transparentan temeljni sloj koji zaptiva površinu bez da sakrije ono što je na njoj štampano, i to je jedina vrsta koju treba koristiti ovde. Ovo je greška koja upropasti vintidž komplete. Standardna bela gesso podloga će zakloniti štampane linije i brojeve koje još morate pratiti.
Završite lakom. Stara površina ima veću korist od zaštite nego nova. Osim toga, sloj akrilnog laka izjednačava vizuelnu razliku između originalnog starenja i vaše sveže boje.
Želite izgled tog perioda bez projekta restauracije?
Većina ljudi koji vole ove slike ne žele zapravo projekat restauracije. Žele estetiku: ravnu boju, samouverenu paletu sredine veka, planinsko jezero u sumrak. Sedamdesetogodišnja tabla sa mrtvim bojama, s druge strane, je posao konzervacije koji se maskira kao hobi.
Ako ste to vi, izaberite deceniju, a ne raspoloženje. Naši retro setovi za slikanje po brojevima pokrivaju širi izgled tog perioda. Alternativno, dizajni slikanja po brojevima iz 1950-ih najviše se približavaju onome što je Craft Master zaista štampao.
Ove pravimo na modernim materijalima namerno, i dve stvari koje su najbitnije jesu upravo one dve koje su originali pogrešili. Neprovidnost je sposobnost boje da prekrije ono što je ispod nje u jednom sloju, i to je upravo ono što su bojama sredine veka nedostajalo. Naša boja visoke neprovidnosti prekriva u jednom potezu, tako da nećete dobiti one „duhove“ brojeva koji se providaju kroz bledo nebo i time otkrivaju predmete tog perioda. Slično, naše platno bez gužvanja neće stići sa naborima koje biste inače provedno peglali čitavo veče. Svaka porudžbina je pokrivena našom garancijom povrata novca u roku od 30 dana, što je znatno više od onoga što je Palmer Paint nudio 1951. godine.
Često postavljana pitanja
Većina vredi desetine dolara, a ne stotine. Obične završene table se obično nude oko 15 do 30 dolara, dok kompletni neotvoreni kompleti sa netaknutim bojama dostižu veće cene. Stanje, kompletnost i to koliko je motiv tražen objašnjavaju skoro celu razliku u ceni.
Koncept potiče s kraja 1940-ih, a Palmer Paint iz Detroita počeo je da prodaje komplete pod brendom Craft Master 1951. godine. Do 1954. kompanija je prodala više od 12 miliona kompleta, prema podacima Smitsonijanovog Nacionalnog muzeja američke istorije. Popularnost je bila na vrhuncu sredinom 1950-ih.
Pogledajte gde se boje susreću. Komplet stvara precizne, neprovidne oblike sa oštrim granicama, dok se kod ručno oslikanog predmeta boje prelivaju preko tih granica. Zatim provjerite poleđinu za pečat proizvođača ili broj serije, i tražite štampane obrise koji se blago vide kroz tanak sloj boje na nebu.
Da, ali planirajte za tri stvari. Originalne boje će skoro sigurno biti potpuno osušene, pa umesto njih uklapajte moderne akrilne boje prema štampanom ključu. Ispeglajte nabore s poleđine. Ako grundirate, koristite samo prozirnu gesso podlogu, jer bela gesso podloga sakriva brojeve koji su vam potrebni.
Da, ako je komplet neotvoren. Zapečaćen original sa netaknutim bojama je najvredniji kolekcionarski oblik, a slikanje ga pretvara u završenu tablu koja vredi znatno manje. Odlučite šta želite pre otvaranja kutije, jer se ta odluka ne može poništiti.
Kojim putem god da krenete, privlačnost je ista onu koju je Dan Robins jurio 1949. godine: put ka slikanju koji ne zahteva da već znate kako se slika. Ta ideja je pozajmljena iz renesansne radionice, prodata dvanaest miliona puta za tri godine, i još uvek funkcioniše.
